Izletišta
Fruška gora, ali i čitav Srem, bogati su brojnim izletištima koja predstavljaju omiljenu destinaciju Sremaca za odmor, kampovanje, piknik ili proslave praznika.
Neka od izletišta su manje poznata od drugih, ali njihovu lepotu ne treba potceniti.
Andrevlje
Na nekih šest kilometara od sela Čerević i obale Dunava nalazi se odmaralište Andrevlje. Na pomalo izolovanoj lokaciji na jednom od najlepših delova Fruške gore, ovo je idealno mesto za odmor, rekreaciju i boravak u prirodi. Nekadašnje odmaralište je u potpunosti renovirano 2008. godine i tu se danas nalazi moderni kongresni centar koji je ujedno i turističko-ugostiteljski objekat otvorenog tipa.
Lokaciju odlikuje velika livada, svojevrsno ostrvo unutar guste šume, koja je jedno od omiljenih stecišta izletnika i kampera za prvomajske praznike. Prostrana livada, sa postavljenim golovima za mali fudbal, ljuljaškama i klackalicama, pogodna je za porodični izlet u prirodi. Od Andrevlja postoji pešačka staza do Letenke i Partizanskog puta, a dolazak vozilom je moguć iz smera Čerevića.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Astali
Astali ili Stolovi je malo izletište skriveno u šumarku pokraj Partizanskog puta.
Postoji tabla koja označava ovu lokaciju i upućuje na odgovorno ponašanje prema prirodi.
Ovo mesto je i kontrolna tačka Fruškogorskog maratona KT02. Putem kroz šumu ili asfaltom može se stići do partizanskog spomen-obeležja.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Bobelikova livada
Bobelikova livada, poznata i po nazivu Tepsija, nalazi se pokraj puta koji vodi ka Ležimiru, nedaleko od rakrsnice sa Partizanskim putem.
Ovo izletište je okruženo šumom sa svih strana, i svojom zelenom površinom ravnog i kružnog oblika neodoljivo podseća na tepsiju, zbog čega je i dobilo nezvaničan naziv po toj kulinarskoj posudi. Bobelikova livada je idealno mesto za odmor i piknik tokom prvomajskih praznika, između ostalog, i zbog nekoliko drvenih stolova sa klupama.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Borkovac
Izletište Borkovac predstavlja idealno mesto za odmor i rekreaciju stanovnicima iz okolnih mesta, naročito Rume.
Zbog površine na kojoj se prostire i svoje bujne vegetacije, ovo izletište možemo slobodno nazvati i plućima regije u kojoj se nalazi. U ovom izletištu postoji nekoliko restorana, kafića, kao i hotel koji je okružen borovom šumom.
U parku možete uživati u šetnji pokraj potoka ili trčanjem na trim-stazi uz koju su napravljene drvene sprave za vežbanje veselog kolorita. Na izletištu je započeta i gradnja zatvorenog i otvorenog olimpijskog bazena. Izletište je posebno posećeno za vreme događaja kao što su izložbe pasa, slikarske kolonije, a najviše za prvomajski uranak. Nalazi se na samo nekoliko kilometara od Rume, tik uz Borkovačko jezero.
U blizini se nalazi i jezero Pavlovci, a nešto malo dalje i manastiri Novo i Staro Hopovo. Od auto-puta Beograd–Zagreb je udaljeno samo 10 kilometara i zbog toga ovo izletište ima potencijal da postane prava turistička atrakcija.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Brankovac
Na Partizanskom putu između Crvenog čota i Vrdnika nalazi se izletište Brankovac s koga se pruža prelep pogled na Novi Sad. Nekada je tu u punom jeku radilo odmaralište PTT-a, koje je sad napušteno, a čini se da od svega samo rade antene i repetitori koji ga okružuju.
Odmaralište nije u funkciji, ali to ne umanjuje popularnost ovog izletišta koje redovno mami posetioce vikendima. Velika livada i širok pojas ovog izletišta omogućavaju vam da nađete svoj kutak za zabavu. U blizini se nalazi i šumski put do Beočinskog manastira, a tik ispod livade postoji i šumski put do Dumbovačkih vodopada koji je zahtevan. Ako planirate da idete, budite na oprezu jer je put strm i opasan.
Na ovoj livadi je 2012. otvoren prvi snoubord park na Fruškoj gori, tako da je Brankovac popularan u svako doba godine.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Ciganski logor
Ciganski logor je izletište uz Partizanski put. Glavna obeležja su dva spomenika posvećena partizanima i njihovim ratnim akcijama. Prvi je posvećen Šestoj istočnobosanskoj brigadi, a drugi Četvrtoj četi Fruškogorskog partizanskog odreda. Na ovom mestu možete da predahnete i uživate u hladu četinara, što je redak slučaj na Fruškoj gori, s obzirom na to da su oni alohtona vrsta na ovom podneblju.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Iriški Venac
Iriški venac je najpoznatiji putni prevoj i raskrsnica na Fruškoj gori. Najviši prevoj u Vojvodini, gde se seku Partizanski put i magistralni put Ruma – Novi Sad, spaja oko 20 kilometara udaljeni Novi Sad sa južnijim delovima zemlje (Srem, Mačva). Na samoj raskrsnici se nalaze benzinska pumpa, restoran, deo za kampovanje. Neposredno pokraj Partizanskog puta, od raskrsnice ka zapadnom delu Fruške Gore, u pravcu Brankovca i Letenke, nalazi se veći broj lokacija za izlet i kampovanje.
Istočno od Iriškog venca nalaze se spomenik Sloboda, TV toranj i hotel „Norcev”.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Jabuka
Izletište Jabuka se nalazi uz Partizanski put, između Letenke i Crvenog čota, označeno drvenom tablom sa natpisom.
Izletište je postavljeno na blago talasastoj zaravni sa proređenim, ali prostranim krošnjama.
Na centralnom mestu se nalazi spomen-obeležje i veliki kamen koji je posvećen formiranju 8.
Vojvođanske udarne brigade 1941. godine. Izletište je prošarano nasumično postavljenim drvenih stolovima i klupama. Ako se spustite makadamskim putem, možete doći do izvora.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Kraljev Izvor
Ovo malo izletište blizu Crvenog čota je nekako u senci dva obližnja izletišta Letenke i Jabuke.
Na ovom mestu se ne može kampovati i ložiti vatra, ali je zato idealno za kratkotrajni odmor i predah, jer se nalazi kraj Partizanskog puta, a tu je i izvor vode Kraljevac na kome se možete osvežiti. Mesto nije najbolje označeno i, ukoliko putujete kolima, vrlo lako ga možete promašiti, stoga obratite pažnju jer jedina oznaka kraj puta je žuta strelica na kojoj piše „Izvor”.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Letenka
Smešteno u središnjem delu Fruškogorja i jedno od najpoznatijih i najvećih izletišta, Letenka je mesto za sve ljubitelje čistog planinskog vazduha i rekreacije.
Postoji velika verovatnoća da ćete na putu do Letenke ugledati čopor srna, divljih svinja, sigurno po neku lisicu ili jazavca.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Lipovača
Omiljeno izletište Šiđana i ljudi iz okolnih sela, nedaleko od Berkasova na zapadnom kraičku Fruške gore, jeste Lipovača. Pomalo zapušteno, ali živog duha, ovo izletište i dalje vrvi od ljudi, pogotovo u vreme praznika. Simpatične stazice, bungalovi i livade čine ovo mesto posebnim, a motel koji više ne radi daje specifičan šarm ovom mestu.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Mošin grob
Mošin grob je izletište posvećeno partizanu Bošku Sanadroviću Moši, članu Treće vojvođanske brigade. Nalazi se odmah uz Partizanski put. Moša se istakao kao jedan od organizatora i učesnika u napadu na nemački garnizon u selu Grgurevci. Prilikom borbe teško je ranjen, nakon čega je podlegao ranama. Zbog brzog povlačenja vojske sahranjen je na obližnjoj livadi. U čast njemu ovo izletište i nosi naziv po njegovom nadimku.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Osovlje
Odmaralište Osovlje nalazi se na oko 1500 m od raskrsnice Partizanskog i Beočinskog puta. Do odmarališta se može doći peške asfaltnim putem uz prateće znakove.
Objekat iz 1965. godine je u vlasništvu kompanije NIS (Naftagas) sa prvobitnom namenom organizvanja banketa, proslava i odmora zaposlenih u naftnoji industriji. Nakon privatizacije NIS-a, kompanija je izgubila interes za ovim odmaralištem. Jedini redovni posetioci su čuvari koji održavaju ovo mesto od propadanja. U sklopu odmarališta je autentičan mali park za decu koji nostalgično podseća na stara dobra vremena.
Odmaralište Osovlje se nalazi na aukciji od 2012. godine.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Vila Ravne
U šumi nedaleko od Sviloša Vila Ravne već više od jednog veka nezaobilazno je obeležje ovog dela Fruške gore. Vilu je sagradila iločka plemićka porodica Odeskalski (Odescalchi) prvenstveno radi uživanja u fruškogorskom raju. Tokom vremena ona je menjala vlasnike, da bi na kraju, posle Drugog svetskog rata, dobila nacionalizovani status.
Vilu je ponekad koristio visoki državni funkcioner Aleksandar Ranković Leka, i to najviše za lov. Tokom sedamdesetih vila je preuređivana za potrebe Josipa Broza Tita, ali on ju je samo jednom prilkom 1976. godine na kratko posetio. Iz tih razloga ovu vilu ponekad nazivaju i „Titova i Lekina vila”.
Trenutno Vila Ravne je prazna i u vlasništvu AP Vojvodina, koja se brine o njoj. Prelepu livadu u sklopu poseda koristi Nacionalni park za reintrodukciju evropskog jelena (Cervus elaphus, L). Ukoliko ste dovoljno tihi, možete i ugledati neke od njih. Do vile se može doći i sa Partizanskog puta kratkom šetnjom kroz šumu.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Popov čot
Izletište Popov čot se nalazi pokraj Partizanskog puta, neposredno pre skretanja za Grgurevce, a lokacija je označena drvenom tablom sa natpisom.
U skorije vreme ovde je izgrađena planinska etno-kuća s ograđenim dvorištem, atomsferu upotpunjuje i vojvođanski čardak koji se nalazi blizu kuće. Po dvorištu su raštrkani stolovi i klupe za odmor, a postoji i dečji kutak. Iza ograđenog dvorišta, u pravcu zapada, nalaze se vrh i zaravan koji nose naziv Popov čot. Ukoliko se zaobiđe vrh, prateći put koji dovodi do njega, stiže se do nekadašnjeg kamenoloma gde se nalazi ulaz u Grgurevačku pećinu.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Popovica
Popovica je naziv planinskog vrha na Fruškoj gori, a takođe i naziv naselja u Sremskoj Kamenici, nadomak Novog Sada.
Na kraju naselja postoji malo mesto za kampovanje, kod Doma penzionera. Odavde se može krenuti dalje ka ostalim lokacijama na Popovici – jezero, izvor, vidikovac sa lepim pogledom na Dunav i Novi Sad.
Popovica je poznata i kao mesto starta Fruškogorskog maratona koji se organizuje u proleće svake godine. Do nje je moguće doći i gradskim autobusom (broj 74) iz Novog Sada.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Rohalj baze
Rohalj baze su dobile naziv po podzemnim bazama, odnosno skrovištima lokalnog stanovništva koje se povlačilo iz Divoša, Ležimira i okolnih sela za vreme Drugog svetskog rata.
Skloništa su bila smeštena na tadašnjem posedu divoške porodice Rohalj, pa otuda prvi deo naziva. Na ovom mestu su bili stacionirani partizanski odredi sakriveni u zemunicama, tako da je tokom rata ova lokacija bila slobodna teritorija. Odmah pokraj puta se nalazi spomen-kuća, podignuta 1972, u kojoj su bili izloženi eksponati NOB-a. Danas je napuštena i veći deo eksponata je prenet u Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici. Nedaleko od spomen-kuće, u pravcu stazice popločane kaldrmom, nalazi se spomen-groblje posvećeno žrtvama u ratu.
Ova lokacija je danas omiljeno izletište meštana iz Divoša i drugih okolnih sela, a naročito su popularna noćenja u okolnoj šumi za vreme prvomajskih praznika. U blizini se nalazi veći broj planinskih izvora. Na svega nekoliko kilometara se nalaze manastiri Kuveždin i Đipša, a sa padina se pruža lep pogled na selo Divoš i sremsku ravnicu. Po vedrom danu u daljini se jasno vide planine Cer i Majevica.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Stražilovo
Poznato izletište Stražilovo udaljeno je od Sremskih Karlovaca samo četiri kilometara. Pored izuzetnih prirodnih uslova, poznato je i po tome što je tu, na njegovom visu, sahranjen velikan srpskog romantizma pesnik Branko Radičević.
Stražilovo je Miloš Crnjanski, poput Branka, uzdigao svojom poemom “Stražilovo”. Danas je nezaobilazno stecište umetnika i mladosti koji na njega dolaze kao na svojevrsno hodočašće. Stražilovo je deo Nacionalnog parka “Fruška gora” i izuzetna vazdušna banja sa povoljnom ružom vetrova, očuvanom florom i faunom. Na Stražilovu se nalazi restoran “Brankov čardak”, koji može da primi 50 gostiju u zatvorenom i 100 u bašti. U okviru restorana postoji i savremeni bungalovski smeštaj.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Testera
Testera se nalazi na oko šest kilometara od sela Čerević. Pre izletišta se nalazi odmaralište koje je prilagođeno za boravak dece i rekreativaca, a sadrži potrebne objekte za smeštaj, nastavu i sportske aktivnosti.
Izletište je ušuškano u fruškogorskoj šumi, stopljeno sa prirodom i odiše smirenošću i spokojem. Na lokaciji postoji i jezerce pokraj koga je i izvor označen petokrakom. Ukoliko se uspete uz zemljane stepenice pokraj izvora, pred vama će se ukazati prostrana livada. Na obodu šume se nalazi i simpatična crkvica.
Do lokacije se stiže asfaltnim putem iz Čerevića, a u nastavku puta, prateći uspon, nalazi se izletište Andrevlje.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Zmajevac
Na najvišim delovima Fruške gore nalaze se mnogobrojna izletišta koja s prvim danima proleća pa sve do početka hladnijih jesenjih dana postaju odredišta mnogih zaljubljenika u prirodu.
Jedno od tih je i izletište Zmajevac, sa kog se pruža jedan od najlepših pogleda na Srem, posebno u večernjim satima kada počinju da se pale ulične svetiljke u obližnjim mestima.
Ovo izletište je opremljeno mnogobrojnim drvenim klupama i stolovima, od kojih su neki natkriveni kao pravi letnjikovci i potpuno usklađeni s okruženjem. Postoje i ozidana ložišta koja olakšavaju pripremu roštilja.
Zmajevac se nalazi na raskršću Partizanskog puta i puta Vrdnik–Rakovac. Nedaleko su i Iriški venac i Ledinačko jezero do kojih se može stići šumskim putem.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Vagani
Vagani su voćnjaci i vinogradi smešteni u sred pitome sremske ravnice, na krajnjem obodu Fruške gore, što je pogodovalo uzgoju ovih kultura. Predstavljaju tradicionalno izletište Golubinčana, a ime se poneli po potesu Vagani u kojem se nalaze. Ovo je mirna i autentična prirodna sredina sa 15 pudarskih kuća, bez vode i struje kao nekaka davno. Tokom proleća i leta ovde je neizbežna trpeza od vinogradarskih breskvi, krušaka, jabuka, grožđa, ruzmarinske rakije, i nezaobilaznog pudarskog bećarkog paprikaša. Tišinu ponekad remete plašila i klepetuše, i drenov štap koji služe kao odbrana od štetočina.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Gajićka bara
Gajićka bara predstavlja veštačko vodno telo, tačnije stari kop koji je nekad služio za eksploataciju gline i lesa za potrebe staropazovačke ciglane. Ciglana duži niz godina nije u funciji, a bara se već godinama koristi kao odmorište za pecaroše. Obale su delimično obrasle trskom i barskim rastinjem. Bara je poribljena, a okolno stanovništvo ovde dolazi na ribolov i rekreaciju. Baru vodom hrane podzemne vode iz freatske izdani, ali i atmosferske vode, mada sam kvalitet i nivo vode često oscilira.
Bara se nalazi na ulazu u Staru Pazovu iz pravca Vojke, sa strane autoputa Beograd-Zagreb, par stotina metara posle spuštanja sa nadvožnjaka, sa leve strane puta, u neposrednoj blizini ciglane u čijem sklopu je inače bila. Nastala je dugogodišnjim iskopavanjem zemlje za pomenutu ciglanu, koja odavno ne funcioniše. Veličine je odprilike kao i većina bara nastalih na pomenuti način, a prema procenama njena površina iznosi oko 6 ha.
Kada je ciglana prestala sa radom, bara je pretvorena u neku vrstu jezerceta na kome je bilo moguće pecati uglavnom babušku, a u manjoj meri i šarana, linjaka, bandara, štuku i smuđa.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.
Belegiške ade
Belegiške ade ime su dobile po selu Belegiš. Naselje Belegiš se nalazi u istočnom delu Srema, na desnoj obali Dunava, oko 36 kilometara severno od Beograda. Smešteno je na teritoriji opštine Stara Pazova, sa oko 3000 stanovnika. Na samom toku Dunava koji se proteže pored Belegiša nalazi se više ada (rečnih ostrva), koje su i dan danas prave male rečne oaze za kampere i ljubitelje prirode, reke i ribolova.
Belegiške ade čine turistikči kuriozitet, a svakako su i najatraktivnije i najkvalitetnije destinacije za kupače i nautičare ovog dela Srema i Banata. Ade se nalaze na Dunavu između Belegiša na sremačkoj i Preliva na banatskoj strani. Na većoj adi se nalazi velika peščana plaža koja ni najmanje ne zaostaje za onima na moru, koju krasi peščano dno i drveće koje daje hlad za odmor, što čini ovaj štrand zaista izuzetnim.
Velika ada je najveća ada na ovom delu dunavskog toka od Banovaca do ušća Tise. Na severnom kraju ade nalazi se vrlo popularna i posećena plaža. Na istočnoj strani ade, nalaze se dva do tri rukavca, pogodna za pristajanje i ribolov. Između istočne obale ade i leve obale Dunava, odnosno Velike i Male ade je takozvana pličina pogodna za vožnju glisera, skutera i skijanje na vodi.
Mala ada pripada grupi manjih ostrva, koje se nazivaju Formoza. Vrlo pogodna za pristajanje brodova, sa lepim peščanim plažama i mestima za kampovanje.
Ukoliko Vas interesuje smeštaj u blizini, pogledajte ovde.